Ministri finansija 28 članica Evropske unije završili su u Vilnjusu neformalni sastanak koji je pokazao visok stepen podijeljenosti oko jedinstvenog mehanizma bankarske unije, ali je na sastanku postignut dogovor o deblokadi 1,5 milijardi eura za Kipar.
„Rasprave su bile intenzivne i korisne“, rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije, prenio je AFP.
Ministri su u petak prvi put razgovarali o mehanizmu funkcionisanja bankarske unije koji je naišao na razmimoilaženja posebno od strane Njemačke.
Berlin ističe da je mehanizam rješavanja za bankarsku uniju neusaglašen sa evropskim ugovorima pa zbog toga smatra da bi ugovore trebalo mijenjati.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Međutim, pravna analiza Evropskog vijeća utvrdila je da to nije potrebno jer mehanizam predviđa zajednički fond rješavanja koji bi primorao njemačke banke da finansiraju stečajeve ili spašavanje banaka u drugim zemljama.
Mehanizmu su se usprotivile i zemlje koje nisu članice evrozone, prije svega Velika Britanija koja strahuje da bi on dao dodatna ovlašćenja institucijama EU.
Povjerenik Evropske komisije Barnije upozorio je na sastanku u Vilnjusu da pet godina nakon finansijske krize izazvane stečajem američke banke Liman Braders, Evropljani treba da pokažu svojim građanima da su „naučili lekcije iz krize, da su uspostavili finansijki sektor na zdravim osnovama“.
Kako u Viljnusu dogovor nije postignut, očekuje se novi sastanci o mehanizmu za rješavanje za bankarsku uniju tokom jeseni.
Osim Kipra, nikakav veći rezultat nije postignut na sastanku u petak kojim su ministri finansija nastavili rad nakon ljetne pauze.
Čelnici evrozone upozorili su da će idući mjeseci biti napet jer se bliži kraj programima pomoći za Irsku, Portugal i Španiju.
Naglašeno je takođe da će eurozona idućeg mjeseca morati da nadzire Sloveniju čiji bankarski sektor puca pod teretom dugova od 7 milijardi eura, prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Slovenija je nedavno pritekla u pomoć dvijema manjim privatnim bankama, tako da se spekulisalo da će zbog toga da zatraži pomoć sa strane.
Njemački ministar finansija Volfgang Šojble je takve spekulacuje prokomentarisao riječima: „Ako zemlja poštuje svoje obveze, može i bez pomoći“. (capital.ba)
